О књизи: 2007 / Од преводиоца: Пре неколико година, текст С.С. говор ми је дошао у руке. Аверинцев пред италијанским Сенатом „Ла спиритуалита делл'Еуропа ориентале е ил суо цонтрибуто алла формазионе делла нуова идентита еуропеа” [1], прочитано у дворани Зуццари Палаззо Гиустиниани 25. марта 2003. (ово је један од последњих говора Сергеј Сергејевич). Колико ја знам, међу његовим папирима није било руског текста. Прилика да преведем Аверинцева на руски веома ме је изнервирала и са лингвистичке тачке гледишта и са тачке гледишта „заплета“: околности су потпуно цицеронске прилично дрзак подухват. Међутим, специфичност ситуације је у томе што је овај превод, да тако кажем, делимично ауторизован. У текстовима „покојног Аверинцева“ исте мисли лутају од говора до говора. Један број пасуса у каснијим говорима и нацртима (не много, али ипак) тачно одговара италијанском тексту – наравно, направио сам закрпе на овим местима. Међу објављеним текстовима у којима сам наишао на паралеле, чланак „Драго цвеће брата Фрање – италијански католицизам руским очима” (ПО 7’92) и извештај „Византијски културни тип и православна духовност” (у зборнику „Поетика рановизантијске књижевности” М., 2004). Превод је објављен у збирци „Људски интегритет и сусрет култура”. Кијев: Спирит и Литера, 2007. За помоћ у преводу, искрено захваљујем Флоријани Конте и Олги Карповој.